U nastavku dajemo svoje mišljenje u pogledu činjenica za koje smatramo da je potrebno da imate u vidu prilikom razmatranje ove informacije.

UNAKRSNO ISPITIVANJE

Poreska uprava Repbulike Srbije je na osnovu Zakona o poreskom postupku i poreskoj administaciji uputila

POZIV GRAĐANIMA ZA DOSTAVLJANJE PODATAKA ZA UNAKRSNU PROVERU IMOVINE I PRIHODA

kojim se pozivaju građani, obveznici poreza na dohodak građana i poreza na imovinu, koji u zemlji i inostranstvu poseduju imovinu čija je ukupna vrednost na dan 1. januar 2013. godine veća od 35 miliona dinara, da u periodu od 15. januara do 31. marta 2013. godine, podnesu prijavu sa podacima o svojoj imovini poreskoj upravi (prošireni poziv možete pogledati u prilogu).

U nastavku dajemo svoje mišljenje u pogledu činjenica za koje smatramo da je potrebno da imate u vidu prilikom razmatranje ove informacije:

1) Naše je mišljenje da je namera Poreske uprave da pre svega utvrdi fisklanu obavezu poreza na dohodak građana koja je predviđena Zakonom o porezu na dohodak građana, koja je eventualno nastala u prethodnom periodu. Naime, porezu na dohodak građana podležu sledeće vrste prihoda:

1) zarade;
2) prihodi od poljoprivrede i šumarstva;
3) prihodi od samostalne delatnosti;
4) prihodi od autorskih prava, prava srodnih autorskom pravu i prava industrijske svojine;
5) prihodi od kapitala;
6) prihodi od nepokretnosti;
7) kapitalni dobici;
8) ostali prihodi.

Za većinu prihoda (od 1-7) ste na ovaj ili onaj način morali da podnesete poresku prijavu i da platite određeni porez ali su ostali prihodi obično predmet sive zone.
U okviru ostalih prihoda Zakon poznaje i druge prihode. Drugi prihodi su taksativno navedeni ali postoji i najuopšteniji deo propisa koji glasi da su drugi prihodi i svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izneti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po ovom zakonu.
Po nama namera poreske uprave jeste da svako uvećanje imovine a za koje nisu plaćeni porezi obračuna i naplati porez na ostale prihode i obračuna poresku stopu od 20%.
Bitna napomena je da oni koji su podizali dividende su već bili oporezovani po drugom osnovu te uvećanje imovine po tom osnovu neće biti predmet ponovnog oporezivanja.

2) Imovinu u smilu poreskog propisa čine:
1) nepokretnosti (stan, kuća, poslovna zgrada i prostorije, garaža, zemljište i dr.);
2) akcije ili udeli u pravnom licu;
3) oprema za obavljanje samostalne delatnosti;
4) motorna vozila, plovni objekti i vazduhoplovi;
5) štedni ulozi i gotov novac;
6) druga imovinska prava.

3) U prijavu za evidenciju imovine unose se i podaci o imovini povezanih lica (supružnik, roditelji, deca, usvojici, usvojenici).

4) Ukoliko ste npr određene udele dobili na poklon i za to platili porez na prenos apsolutnih prava (iako je ta kupoprodaja udela tada bila oslobođena plaćanja poreza), sada vam to može biti od koristi jer to se ne bi smelo smatrati drugim prihodom budući da ste po drugom osnovu oporezovani.

5) Ne podnošenje prijave je inkriminisano krivičnim zakonikom

Poreska utaja
Član 229.

(1) Ko u nameri da potpuno ili delimično izbegne plaćanje poreza, doprinosa ili drugih propisanih dažbina, daje lažne podatke o zakonito stečenim prihodima, o predmetima ili drugim činjenicama koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri, u slučaju obavezne prijave, ne prijavi zakonito stečeni prihod, odnosno predmete ili druge činjenice koje su od uticaja na utvrđivanje ovakvih obaveza ili ko u istoj nameri na drugi način prikriva podatke koji se odnose na utvrđivanje navedenih obaveza, a iznos obaveze čije se plaćanje izbegava prelazi stopedeset hiljada dinara, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom.
(2) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi milion i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom.
(3) Ako iznos obaveze iz stava 1. ovog člana čije se plaćanje izbegava prelazi sedam miliona i petsto hiljada dinara, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do deset godina i novčanom kaznom.

6) Iz nagoveštaja poreske uprave se može zaključiti da neće podnositi krivične prijave ukoliko eventualno utvrdi da se drugi prihodi nisu prijavljivali prethodnih godina ukoliko se sada podnese informaciona prijava.

7) Ukoliko je neka imovina stečena pre više od 5 godina treba imati u vidu i odredbu iz člana 114. Zakona o poreskom postupku i poreskoj administraciji koja predviđa zastarelost prava na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja i glasi:

Pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje.
Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje.

Apsolutni rok zastarelosti je predviđen odredbom iz člana 114ž i glasi:

Pravo na utvrđivanje, naplatu, povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, uvek zastareva u roku od deset godina od isteka godine u kojoj je porez trebalo utvrditi ili naplatiti, odnosno u kojoj je izvršena preplata.
Poreska uprava, po isteku roka iz stava 1. ovog člana, po službenoj dužnosti, donosi rešenje o prestanku poreske obaveze, odnosno o prestanku prava na povraćaj, refakciju, refundaciju, kao i na namirenje dospelih obaveza po drugom osnovu putem preknjižavanja poreza, zbog zastarelosti.

8) Ono što je takođe bitno jeste da Poreska uprava u narednom periodu može ponovo zahtevati unakrsno ispitivanje. U novom postupku treba imati u vidu da ova prijava predstavlja „polaznu osnovu“ za unakrsno ispitivanje.

9) Poreska uprava nakon dobijanja poreske prijave za unakrsno ispitivanje imovine, često i sama vrši provere u javnim registrima (npr Katastru nepokretnosti, APR-u, Policijskoj upravi koja vodi evidenciju o vlasnicima automobila, registrima plovila, vazduhoplova, i slično).

10) Određeno objašnjenje poreske uprave smo već dobili ali ostaju još neka pojašnjenja kao npr: da li se imovina određuje paušalno ili određenom metodom? Da li se pod imovinom vrednom preko 35.000.000 Rsd podražumeva samo imovina jednog lica ili ukupna imovina povezanih lica (de iure pod imovinom se podrazumeva samo imovina jednog lica a on ukoliko već ima obavezu da prijavi imovinu onda morda da navede i imovinu povezanih lica, međum nije isključeno da PU drugačije tumači propis) itd itd.

Ukoliko imate pitanja slobodno nas zovite ili pišite kako bi na vreme imali sve odgovore bitne za eventualno podnošenje prijave.